Vladimir Stojnić: COPY/PASTE

Ja ustajem iz kreveta koji sam kupio pre dve godine na popustu. On ustaje sa najmekšeg oblaka. Ja otvaram svoja drvena vrata i izlazim na ulicu. On raskriljuje zlatne rešetke i ulazi u vrt. Ulazim u autobus, penzioneri mi zabijaju svoje laktove u rebra. Pored njega proleću predivni anđeli. Odlazim na posao, sedam za kompjuter i 4 sata lupam po tipkama, klikćem mišem COPY- PASTE, COPY- PASTE. On uzima knjigu i upisuje: ovaj meni, onaj njemu, ovaj u čistilište, taj njemu, ovaj meni. Ja napravim pauzu da bih pojeo sendvič. On naparavi pauzu da uzme malo ambrozije. Vraćam se za kompjuter i još 4 sata pritiskam COPY- PASTE. On uzima knjigu, nastavlja gde je stao i tako još 4 sata. Kada završim, spuštam se u najbližu birtiju i naručujem pivo. On ispija nektar posle napornog dana. Ja uzimam mobilni telefon i okrećem njegov broj. U isto vreme on se koncentriše i pokušava da stupi u vezu sa mnom. Ne dobijam ga jer mu je zauzeto. Ne dobija me jer mi je zauzeto.

I tako prolaze dani, idu godine. Jedino što će on umreti, a ja ću večito hodati zemljom. I lupati COPY- PASTE!
/* */