Ranko Trifković: POBUNJENICI

Kuća se smestila na obalu jezera. Široka veranda kao da visi nad površinom bistre, hladne vode. Dve kule, štrče iznad najviših spratova kuće. Široka krila prizemlja, prate oblik lagune. Uz samu vodu je mali drveni gat, uz koji su privezani kanui i jedna mala sportska jedrilica. Vrbe i breze rastu svuda oko kuće, ali najgušći čestar prati tok Juhle. Rečica hrani jezerce koje jednostavno zovemo, Naše jezero.

Prijatan letnji dan, deca se kupaju u jezeru, ciče i pljuskaju vodom. Patkice i čaplje se drže podalje od malih varvara i pokušavaju da love ribu. Na verandi, pod suncobranom, veliki drveni sto sa klupama. Na njemu dva tuceta tanjira, ostaci prave gozbe. Oglockana ćurka, svakom u tanjiru ostalo po malo variva ili parče hleba. Torta se još uvek drži, iako joj nedostaje više od polovine fila, šlag pun otisaka dečijih prstića. Flaše vina i konzerve piva, čitava vojska praznih i polupraznih čaša.

Naslonjeni na ogradu verande, gledaju svoju decu u igri, tri prijatelja. Svaki u ruci drži debelu čašu za konjak, u ruci im cigara. Žene su otišle da se presvuku posle ručka. Dosadne su im priče o politici, koje će neumitno doći.

– Šta misliš Venžene, na šta će sve ovo izaći? – pita Šištof.

Venžen ćuti, zagledao se u vodu. Šištof žmirka na suncu, pokušava da pročita nešto iz prijateljevog skamenjenog lica.

– Mislim da će da blokiraju ceo svet – kaže Pta, iako ga niko nije ništa pitao.

Venženova cigara dogoreva, konjak se greje na suncu. Namrgodio se. Više i ne vidi vodu, ne vidi Kikeju i Ehlen kako skaču hrabro na glavu, ne vidi Zurani i Lajfa kako nešto važno šapuću Marhini.

– Ne verujem da će da blokiraju sve – komentariše Šištof. – Možda će spustiti Marince u Fripolis i na Čamtku, ali ne verujem da mogu da zatvore celu planetu.

– U svakom slučaju, biće frke – mudruje Pta.

Venžen se brecne na obojicu.

– Pre nego što nastavite da maštate o frci, blokadi i Marincima, setite se kako smo i zašto došli ovde. Setite se da su dole vaša deca i da neće biti tako zabavno diskutovati spoljnu politiku kad počnu da padaju bombe, a profesionalni koljači krenu da piruju na sve strane.

Tišina.

Sunce miluje dečicu. Suši kovrdže malog Kikeje, potamnjuje ten ljupke Marhini, pravi pegice na nosu Lajfu. Sunce se presijava u čaši krvavocrvenog konjaka.

– Kuuurac krasni – kaže Šištof.

– Šta ti je Venži? Šta te muči? – oglasi se Pta.

Venžen ostavlja čašu, trese pepeo i gasi cigaru. Prolazi nervozno prstima kroz gustu crnu kosu, prošaranu tu i tamo, sedim nitima.

– Bio sam u Fripolisu do juče – skoro šapatom kaže Venžen, – pričao sam sa starim Benom.

– Generalom Benom? – iznenađen je Pta.

– Da, sa matorim Benom. Narod priča, šuškaju i žubore. Njemu liči da će biti intervencije.

– Rata? – šapatom pita Šištof.

Venžen podigne glavu. Zagledao se u oblake. Podsećaju ga na šnenokle njegove pokojne majke. Zašto je priroda tako nehajna danas, kad tik iza neba vrebaju ratni brodovi, pita se Venži? Vetrić nikad nije bio miliji, sunce toplije, cveće mirisnije, oblaci maštovitiji.

– Ben procenjuje da se Marinci neće ni spuštati. Zemlja će se osloniti na raketiranje iz orbite i podršku lokalnih patriotskih grupa.

– Gle sranja?! – izleti Šištofu.

Venžen klima glavom.

– Procenjuje se da će bar 18% stati uz lojaliste. To su uglavnom oni oko Čamtke i skoro polovina Fripolisa. Ben sumnja na to da su ih pripremali, znaju da bez apsolutne većine Otpor neće funkcionisati. – Venžen pravi pauzu. Pogleda u Pta, a onda u Šištofa. – Ben hoće da formira miliciju.

– Pa zašto su tebe zvali? – pita Pta. – Ti si istoričar, a ne gerilac.

– Ben i još nekolicina starijih glava, pokušavaju da naprave tim koji će predvideti poteze vlade na Zemlji. On misli da je sukob neizbežan, ali da će se voditi po pravilima igre. U prošlosti, intervencija je uvek morala da izgubi. Svaki slobodarski pokret dobijao je bitku. Ali polovinom 21. veka, država pronalazi nove metode. Paralelno, sistem otpora se razvija i usavršava, ali od sredine 22. veka naovamo, nijedna pobuna nije uspela. Sistem je izjednačio. Mi smo na drugoj planeti, daleko od njih, to nam daje prednost, ali ne naročito veliku, ako se uzmu u obzir dobro proučavani precedenti…

– Džorž Vašington? Gandi?

– Tako je – kaže Venžen.

– Pa za šta smo se odlučili? Šta kaže matori Ben? – pita zabrinuto Šištof.

– Ne znam – skrušeno reče Venžen na kraju. – Formiranje milicije je počelo. Ben i starci procenjuju da klasičan Otpor neće uspeti, ne sa 18% naoružanih lojalista. U ponedeljak se vraćam u Fripolis, odlučio sam da se pridružim analitičkom timu.

– Opa!? – kaže Pta.

– Ajde ćuti – kaže Šištof. Odjenom mu više nije do politike i konjaka…
/* */