Nenad Krga: ZVER

Samo je siktav zvuk sata zasecao tišinu kao nekakva zver površinu snega. Snovi su mu telo zastrli srsima i znojem, da bi mu muk snova i zlokoban mir jave, prevodeći ga iz spavanja, podbili mukle udare srca u grlo. Otežalom glavom nalegao je na vrata i istrčao u sneg.

Njegovi su koraci pomeli tragove.
/* */