Nemanja Miljuš: ISTRAGA U DUBROVNIKU

Jugo šaptaše Calma mia sangue1 . Odbijaše se i uzdizaše Lovrijencem. Šunjaše kroz prozore. Začu se kikot.

Uze sunđer pa ga natopi alkoholom. U njemu beše rastopljen plav lotos. Lucciana se nasloni na njegove grudi. Voda se zatalasa te izli iz ogromnog  bureta. Levom rukom joj podiže bradu. Desnom šakom stegnu sunđer. Tirkizna tečnost se oštro spuštaše niz jezik.

Eco – izdahnu mladi štićenik dominikanskog samostana.

-Zašto smo uvik u vodi? Hoćeš li da se okužim?

Lepida2, voda štiti od kuge. Dodao sam još alkohola i lavande? Osjećaš li?

-Osićan – reče i umili mu se zabaciv ruke unazad oko njegovog vrata. -Ovo je zasigurno neka receptura iz tvoje apoteke.

-Mogla bi obrijati dlake?

-Kako?

-Ništa – izusti – sva sreća pa su plave iako duge – reče sebi u bradu. -Inače, u vodi puca muškarčevo sjeme pa ne možeš zatrudniti.

-Ne mogu ti ja od simena zatrudnit! – reče te nakon što oseti kako je štićenik začuđeno pogleda, zasmeje se.

-Tvoj muž radi?

-Pasko gradi crkvu del Santo Giovanni. Jesi li vidija kipove što je napravija? Giovanni z disna a Isus s liva. Zlatne ruke ima.

-I ne samo ruke. Priča se da je sa dukatima došao iz Svete Zemlje i Provanse – te se nakezi kako ne bi izgledao osuđivački. -Je li te takao otkako je došao?

Lucciana raširi ruke nasloniv se o ivicu bureta te iskoči iz nj. Počela se hitro brisati i oblačiti.

-Hej! Ma bene… Polako. Ostavi to…

Štićenik uze nakvašene nacrte. Pogleda kako se natpis Cathedrala a Ressurectio a Virgo Maria3 razliva. Spusti hartiju. Izoštri pogled na Luccianu.

-Nisam ja kriv što ti je muž buzerar4!

-Proklet bija tvoj jezik mletački. Puj! Bogat je. Jeste. I neće vam ništa dat. Ni franjevcima ni dominikancima. Ni Vijeću ni knezu. Nikom. Sam će izgradit crkvu i sirotište.

-O, i sirotište. Pitanje je da li je to uopće crkva ili kakav hram za njegov ceh.

-A je li? Smeta vam što je okupija kamenoresce oko sebe pa, prc, ne mere te im kožu oderat jer se bune.

Organizzazione dei Lapicidi5… natpis na porti… Chiesa del Santo Giovanni… On je buzerar! S njima treba kao što je i frančeski kralj Philippe.

-Zbogom! Poslat ću ti sina po ljek!

*

            Čim uđe u grad uputi se desno. Ne mogaše ni pogledati prema franjevačkom samostanu gde se nalaziše apoteka u kojoj radiše štićenik. Dok šetaše osećaše podsmehe i sažaljenje. Ubrzo skrenu k ulici od domina. Sapletoše se. Zaplače.

-Vrati mi dite. Vrati. Sve ću ti dat. Samo mi vrati ćer. Znan. Isti dlakav mladež na disnom dlanu. Moja je. Svitlana, molin te! Smiluj se.

-Ostavi me, luda ženo! Ostavi.

-Ti si je nosila. U tvojim je rukama navodno umrla. Tek po rođenju. Znan da ste je zaminili u dogovoru sa don Nikolom.

Lucciana, ili kako je slavenski puk zvao Svitlana, usta i krenu kući. Okrenu se s gornje stepenice i baci cekin pred ludaču.

*

Štićenik dominikanskog samostana u apoteci franjevačkog samostana praviše sebi čaj od crne metvice. Dodaše mleko i na vr’ noža cimeta. Razmišljaše kom redu da pristupi. Franjevci ili dominikanci? Priđe mu don Nikola i opali šamar.

-Upropastio si nacrt! Šut! Trebaju nam novci! Imaš rok do kraja mjeseca! Ne viđaj se više sa gospom – poslednju reč izusti sarkastično – Svitlanom. Pokajaćeš se!

Don Nikola uze šoljicu čaja i popi je na iskap. Ošamari ga još jednom pa ode. Štićenik zaplače. Pogleda u mladića pred sobom. Ne ču kako ga pozdravi sa Dobra večer!

Babbo, oh babbo mio… – plačeći izgovori, uhvati mladića za ruku i poljubi je.

Luccianin sin, jer to beše on, zaneme. Uze platnenu kesicu na kojoj beše napisano Lucciana te ode. Pre no izađe baci pogled i vide mladića na kolenima raširenih ruku kako ga gleda.

Non anda… non anda novamente6…  – jadikovaše štićenik.

*

Lucciana i Pasko ležaše.

-Nepoznati ljudi mi kućom hode – reče Pasko.

-To su naša dica.

-Tvoja dica. Ja sam jalov!

Luccianu prereže u stomaku. Utrnu.

-Kad sam onomad kao dečkić skaka u uvali Danče. Bejah raširija noge. Budala! – okrenu se – razbaštiniću te – zaspa.

Ču se dreka. Razbiše se vrata. Dvojica uleteše u sobu.

-Pasko Pribičeviću, bit ćete izvedeni prid časni sud crkve zbog sodomije i pljačke Hristova groba.

-Šta se dišava! Svitlana!

-Pasko!

-I vi gospa Lucciana. Vi ste svidokinja – odbrusi jedan.

-Svidokinja čega…

*

U vrtu dominikanskog samostana, na mestu budućeg klaustra, sedaše monasi, moreplovci i puk koji je odvođen u samostan. Tik ispred bunara iza katedre namesti se sudija. Na katedri beše prikazan pas kako trzaše jeretika. S leve strane postavi se štićenik, na desnoj Pasko Pribičević. U prvom redu sedaše don Nikola. Postupak započe s puno formalnosti. Ču se reči: “red braće propovednika”, “psi Gospodnji”, “inkvizicija”, “jeres”.

-Na osnovu ovlasti pape Grigorija IX, u ime osnivača Dominika de Gouzmana, počnimo – smireno će sudija.

-Poštovani puče – reče štićenik glasno kako bi primirio okupljene – pre je nekoliko godina frančeski kralj Philippe pobio takozvani Red siromašnih vitezova hramovnika. Ti su lažni siromasi opljačkali jeruzalemsko blago i našli se na pravdi Boga pred frančeskim kraljem i papom Klementom V. Zašto? – uze umotan papir odmota ga i udalji od sebe, pa nastavi – zbog obožavanja vraga, odricanja od križa, pljuvanja na križ, spavanja s muškarcem kao sa ženom… a naposletku, njihov je vođa na lomači prokleo papu zaželevši da umre za godinu dana. Papa je umro nekoliko mjeseci docnije! Nažalost, templarski je vrag porazio papu!

Dok izgovaraše optužbu puk uzdisaše-izdisaše glasno komentarišući. “Au!”, “Ah!” ču se iz publike.

-Da li ste Pasko Pribičeviću bili u Jeruzalemu koncem 1309. godine?

Pasko ćutaše.

-Da li ste bili u Provansi gdje se pogibija templara zbila, u to vrijeme, Pibičeviću, prije terzo anni, dakle 1314?

Pasko ćutaše.

-Da li je Chiesa del Santo Giovanni templarski hram za vaš kamenorezački ceh?

Pasko ćutaše.

-Da li ste templar? – reče, približi mu se, rastrgne mu košulju te se na mlitavim grudima obznani urezani natpis: Pauperes commilitones Christi Templique Solomonici7.

-Vodite ga – uzviknu sudija.

Štićenik čučnu kraj don Nikole.

-Ovo je bilo suviše lako. Sad ide najbolji dio. Lucciana.

Don Nikola ga uhvati za ruku ali ne uspe da ga spreči u naumu.

-No, ovo nije sve – poče samouvereno i nastavi sažeto. -Lucciana Pribičević, poznata i kao Svitlana. Lucciana nije imala odnose sa svojim maritom. Njen je najstariji sin nalik mome ocu, njena najmlađa ćer ima mladež na desnom dlanu kao i nedonošče lude Lune, njeno je ostalo troje djece rođeno tačno osam i pol do devet mjeseci nakon smrti Pazzania, Vukčetićeve i Jaretića. Prije se nekoliko desetljeća crkva nastojala izboriti protu heretika iz Albigoua, Kathara i Bosne. Svi su ti kultovi poznavali žensko božanstvo pod imenom.

Lucciana e mala spirita8?!

-. da, demiurg femina. Žena koja otima dah ljudima. Ubija ih!

-Au – dreknu puk – mala spirita, mala spirita.

-Ona je iz Bosne, zna san ja, znan! – reče jedan.

-Balavče! Ne ubijan ih već se ponovo rađaju kroz mene. uziman im dah kako bih začela te ih rodila.

Nasta pometnja. Monasi kleknuše moleći se, puk se razbežaše.

-Balavče! Šta umišljaš da si! Kroz mene se rađaju nepravedno umrli. Tvog oca san rodila zbog tebe, pseto! Proklet bia! Prokleti svi zbog para!

Redari strepeći odvedoše Luccianu.

Don Nikola se približi štićeniku pa ga ošamari.

-Ali don Nikola, da smo samo Paska osudili, sve imanje bi ostalo njoj i dijeci. Ovako, imanje ostaje gradu odnosno crkvi, a dijecu možemo poslati u sirotište u Veneciju.

-Da nije bilo nje ne bih imao drugu priliku – reče, pljunu ga i ošamari.

*

Lucciana i Pasko behu vezani leđa uz leđa oko jednoga štapa. Pod nogama behu slama i suvo pruće. Stajahu na kružnome parčetu lokrumske borovine. Pasko pade u nesvest kad vide koliko se visoko nalazi. Naime, behu na visokom dimnjaku postavljeni. Na dnu dimnjaka behu šiljci a pod njima ložište. U tom dimnjaku se spaljivaše umrli od kuge. Dakako uspravno da šiljci onemoguće njihov pad. Kako beše više zraka među njima, brže i goriše.

Don Nikola Luccianinu decu beše poslao u samostan da se najedu, napiju i naspavaju. Klečahu pred dimnjakom on, štićenik i vascelik puk. Moliše se. Vatra se zapališe. Lucciana vrištaše. Pasko beše odavno u nesvesti. Brzo vatra sagori borovinu te oboje propadnu niz dimnjak.

Smrću Lucciane behu umrli sve koje ova demiurg femina rodi: don Nikola, sve petoro dece i štićenik.

 

————————————————————————-

1 (ital.) – Smiri mi krv
2 (ital.) – mila moja
3 (lat.) – Stolna crkva Uznesenja Marijina
4 (venec.ital.) – sodomit
5 (ital.) – Udruženje kamenorezaca
6 (ital.) – Ne idi, ne idi ponovo…
7 Siromašni vitezovi Hrista i Hrama Solomonovog
8 Lucciana je zloduh!

/* */