Miroljub Todorović: APEIRON

 

i videh planetara koji je stajao na velikoj metalnoj platformi mestimično pokrivenoj veštačkim drvećem i travom obasjan ogromnim suncem i govorio promuklim glasom svim stvorovima što žive pod nebom dođite i skupite se na veliki dan planete kada i drugo plavo sunce utone u okean da jedete meso zvezdosaura sa bobicama iz kristalnih šuma zvezdalije i meso čudesnih metala ulovljenih u mračnim utrobama severnih planina u vreme velikih pomračenja i meso čoveka osvajača sa dalekih svetova i meso njegovih srebrnih brodova i mašina nerazumljivog jezika koje pobismo mačem i ognjem što je bljuvao iz naše utrobe željan zvezda pohvatavši ih kao zveri u šumskoj zamci unezverene u njihovoj sopstvenoj bespomoćnosti dok smo pretvarali kiseonik u azot i obratno razbijajući atomska jezgra ovih elemenata bez ikakvih problema ulazeći u njihovu strukturu nabijenu pozitivnim elektricitetom njihovo meso odbijajući protone neutrone alfa čestice i druga atomska jezgra koja nismo želeli upotrebiti u neravnopravnoj borbi kao razorne bombe naša žeđ za krvlju obavijena jakim električnim i magnetnim poljima proizvodila je izvanredno prodorne i brze struje uništavajući čestice koje su kao svetleći rojevi stršljena napadale ljude i mašine nadmašujući svojom kinetičkom energijom i najprodornije zrake poznatih radioaktivnih supstanci tama planete prolamala se od užasnutih krikova onih koji su sebe nazivali osvajačima a bili su nemoćni kao dete u kolevci kao seme u koštunici zatvoreno i bačeno daleko od svoje posteljice vlažne brazde već od samog početka upućeno na smrt u očajničkoj borbi sa slučajem bez mogućnosti da izađe iz svoje tvrde tamnice da raskine sa zidovima i krene u prostor u vreme na kopno u okean okrenuto suncu kao stalnom izvoru energije neprekidno stvarajući živu materiju skup organizama koji se širi po čitavoj površini planete na način sličan prostiranju gasova vršeći određeni pritisak na okolinu menjajući je izbegavajući prepreke koje sretne na putu svog neprestanog kretanja ili pokušavajući da zagospodari njima prepokrivajući ih ili još jednostavnije upijajući ih u sebe proždirući ih lagano vremenom osvajajući polako sve veće i veće prostore kao plamen koji je upalio čovek nekada davno u nekoj već zaboravljenoj bajci u kljunu neke ptice čija se glava umesto reči otkotrljala među vlati trave u otvoreni studenac bezdna odakle je izlazio dim kao iz velike peći tako da je pocrnelo i nebo i sunce od dima iz studenca a iz dima izađoše skakavci na planetu i dade im se oblast kao što i skorpije imaju oblast na zemlji i reče im se da ne ude travi zelenoj niti ikakvom drvetu ili plodu nego samo ljudima koji nemaju pečata zvezdarskoga na čelu i dade im se da ih ne ubijaju nego da ih muče i skakavci behu kao konji spremljeni za boj i na glavama njihovim kao krune od zlata i lica njihova kao lica čovečija i imahu kose kao kose ženske i zubi njihovi behu kao u lavova i imahu oklope kao oklope gvozdene i glas krila njihovih beše kao glas kola kad mnogi konji trče na boj i imahu repove kao skorpijine i žalci behu na njihovim repovima odakle se širio težak miris mokraće koju su oni neprekidno prosipali u senci svojih širokih krila škropeći suvu zemlju uplašenu i gladnu što je jedva prikrivala svoje drhtanje i odjednom smrzavali su se i padali iz hučnih rojeva s neba kao ogromne preteće grudve snega iz kojih su se odmah zatim stvarale lavine harajući našim dolinama sravnjujući nam domove sa crnicom raskopavajući grobove naših predaka katkad ledeni stubovi dopirali su do ostalih planeta rastući neprekidno kroz svemirski ponor kao kristalne hobotnice kao nerazumljivi govor noćnika kada ugleda moćno stablo zore rascvetano na istoku dok sam malopre opipavao svoj ud i svoje semevode duboko verujući u njihovu moć da deluju uvek efikasno i na vreme nikada ni prerano ni prekasno postojani i nežni kao uhodan mehanizam bogova zvezde su se rasprskavale nad planetom osluškivao sam taj zvon buduće kataklizme na razdraganoj opni okeana sa hlebom u rukama podignutim prema crnom mesecu što je upravo izlazio zamračujući celu severnu stranu neba sa žarnim kopljem energije upravljenim prema pupku planete…

na vrhu zelene planine sasvim izgubljeni u pustoši gde gori čarobna vatra pucketajući jarosnim plamenovima potpaljivana od nevidljivih ruku njena crvena svetlost padala je na okolne kamenite bregove prekrivene mahovinom i snegom dok sam pokušavao da shvatim svoje postojanje u ovom univerzumu sada više ne skriven u magli otrovnih isparenja u pustinji pred ogromnom zmijom što se zaustavila nadomak moga izgorelog lica i posmatrala me svojim plavičastim hladnim očima koje kao dva žedna kristala govore jedino o smrti dok mi se telo grči od neizmernog straha tu pred tamnicom i ledenom prazninom iza grabežljivog sjaja nemuštih zenica šarena neman potpuno nestvarna u olovnoj pustoši neba zemlje i zvezda iskušava moju krv moju glad dok ležim potrbuške na oštrom kamenju na samoj ivici ponora njenih poluotvorenih palacavih usta smrdljivog daha što u talasima zapljuskuje hvata me vrtoglavica da li sam na početku ili na kraju nekog sveta čiji smisao ne mogu da saznam čekam da u mozgu dobijem bar početnu sliku na koju mogu da se oslonim u daljem traganju za svojim poreklom zatim zaslepljen bleskom neizmerne svetlosne snage što mi prožima čitavo biće za trenutak se prepuštam snu prelazeći u drugi svet kroz procepe sopstvene raspolućene svesti čije obrise mogu samo u magnovenju tek da naslutim ali sada s druge strane ne pred čeljustima i palacavim jezikom zveri već u jednom sasvim drugačijem svetu mašina i svetlosti gde moje uzbuđeno srce udara kao zvono i svaki otkucaj u meni izaziva neizmerno zadovoljstvo koje upijaju svojim sitnim sisaljkama veliki bogovi ordinatori po već uhodanom sistemu interdisciplinarnog procesa upravljanja i prenosa signala u tehničkim i biološkim sistemima a moja električna krv teče kroz sitna vlakanca aluminijuma sve do poslednjih ćelija metalnog mesa daljinska merenja omogućavaju trenutno i istovremeno praćenje stanja svih delova velikog sistema bez obzira na njegovu veličinu dok je prednost električne krvi u njenom brzom uzbuđivanju sagorevanju i pretvaranju u informativnu energiju razvojem elektronike dobijene su široke mogućnosti za efikasno proučavanje električnih signala na taj način su kompenzirana slabljena do kojih nužno dolazi prilikom njihovog prenosa na veće daljine pri snažnom vetru i prozirnom vazduhu dok te zapljuskuje talas prerane jutarnje toplote ti ćeš gledati brod koji uništava razbesnelo more prelivanje valova preko palube podrhtavanje propelera u znoju strepnje na ogromnoj steni leđima okrenut nepostojećoj atlantidi iščekujući konačni udar

poslednju sliku broda koji iščezava sa unezverenim krmanošem (kibernetes) pometenih puteva prepuštenog inerciji u ponor ili iznenadno prestajanje bure moćni zaborav vetra i vode koji u ovom trenutku znači život spustiće se na onoga što je u vlagom ispunjenoj utrobi kabine već bio izgubio svaku nadu očajnički šaljući pozive za pomoć primitivnim aparatom čije je vapaje-signale gutao prostor ne propuštajući ih ni santimetar od omeđenog ždrela vrtloga i raspomamljene smrti zapravo uopšte ih ne zapažajući ravnodušan prema svemu ne praveći razliku između živog i mrtvog sve dok se paučinasta nit opšte i sveobuhvatne entropije ne zakači za nešto neku tek iščilelu iskricu slučajem pokrenutu…

*

…sutradan hteo je da ode u grad i pronađe ono pravo sažalivši se više nego ikada ranije na svoje sledbenike odgovara…. ja sam onaj neporaženi svetlo u zori zapaljeno posle bitke kraj svih zamišljenih svetova vodoskok što rosi niz bezmerje kružeći cvetovi upadaju kroz prozore jer u jesen ljudi s maljevima zaleću se u kuću sa jedanaestoricom apostola gospode što poznaješ srca svih pokaži koje si od ovih izabrao u crkvama što narandžasto

svetlucaju na toplim izvorima konji

propeti to rešavaš u nekoliko

sekundi tačna određenost

epohe nema značaja

jer sa visokih kula

nišanili su

među

obrve dok ti

srž polako otiče

u podivljalu zemlju

trepere anđeli kroz prozorsko

cveće nedohvatni u tamnom nebu

ko ste vi sa krvavim poljupcem na grudima

učitelji ili učenici spremni za borbu uostalom jačajte u gospodu i u sili njegove snage dok stojite tako ispred kućnih pragova sjakti munja u pocrnelom bezdnu i kaplje rosa na lice a on tek probuđen i još omamljen od sna koji ga muči godinama nakon prvih koraka u suncem obasjanoj sobi osluškuje prodorni zvižduk kosa odnekud iz obližnjeg šumarka povremeno tražeći odgovor na sve ono što po nepredvidljivoj odluci neba sledi tumaranje kroz vrele letnje noći i kišovite dane zar nemaš odgovora čoveče koji sudiš ma ko to bio jer sudeći drugoga sam sebe osuđuješ prinče levoruki preko livada i modre zemlje kao zmija kao mrav puzeći zar nemaš u nepomičnoj opni mraka osećaj sopstvene prividnosti …

( Odlomci iz verbalno-vizuelnog romana ”Apeiron”)


 Dodatak:

APEIRON, Miroljub Todorović

(Mycelium samizdat publishers, Smolensk, 2013)

 

 

SINTEZA VERBALNOG I VIZUELNOG

U elektronskom izdanju Mycelium samizdat publishers, koju je osnovao mladi ruski književnik i multimedijalni umetnik Gleb Kolomiets iz Smolenska, pojavio se deo verbalno-vizuelnog romana ”Apeiron” Miroljuba Todorovića. Ovaj roman, prema rečima autora, nastajao je između 1972. i 1975. godine ali nikad nije završen. Njegovi vizuelni i verbalni delovi su tokom proteklih decenija objavljivani u našim i stranim časopisima i izlagani na izložbama. Todorović je u svojim Dnevnicima više puta najavljivao da će nastaviti rad i završiti roman ali to se do sada nije desilo. Šta ga je u tome sprečavalo možemo samo naslućivati.

Vizuelne odlomke romana, na Todorovićevom sajtu, zapazio je svojevremeno australijski multimedijalni umetnik Tim Gaze, jedan od saradnika u signalizmu (vidi ”Savremenik” broj 146-147-148, 2007, str. 68) i stavio ih na svoj blog Abstract Comics: The Blog: pages from Apeiron, by Miroljub Todorović  Kada je saznao da se radi o većoj celini zamolio je Todorovića da mu pošalje ”Apeiron” i ponudio ga Glebu Kolomietsu koji ga je, početkom ove godine, objavio u svom Myceliumu.  “Mycelium” samizdat publishers: Miroljub TodorovićApeiron

Zanimljivo je da ”Apeiron” nije objavljen ni na srpskom, ni na ruskom već na engleskom jeziku. Na engleski ga je prevela američka slavistkinja Sibelan Forrester u saradnji sa našim prevodiocima Draginjom i Mimom Ramadanski. Ova profesorka ruskog jezika iz Pensilvanije do sada je prevela više dela savremenih ruskih, srpskih i hrvatskih pisaca.

U Todorovićevom romanu ostvaruje se jedno od osnovnih načela signalizma: preplitanje i sinteza verbalnog i vizuelnog. Vizuelni deo čine tipični i prepoznatljivi Todorovićevi kolaži sa presečenim slovnim strukturama i brojnim slikama iz vremena kada je roman nastajao: početak sedamdesetih godina.

U verbalnom delu susrećemo se sa intertekstualnim tkanjem, asocijativnim nizovima i ulančavanjem vizionarskih i grotesknih slika: biblijske, sajans-fikšn i svakodnevne realnosti.

Stilski postupak u ”Apeironu” sasvim je drugačiji od postupka u Todorovićevim kratkim i šatro pričama objavljivanim poslednjih godina u knjigama: ”Došetalo mi u uvo”, ”Šatro priče”, ”Boli me blajbinger”, ”Torba od vrbovog pruća”.

U pozadini razigranih i haotičnih slika ”Apeirona” nazire se Todorovićeva kosmogonijska vizija iz prve faze signalizma: scijentizam (”Planeta”, ”Putovanje u Zvezdaliju”, ”Tekstum”). To još jednom potvrđuje našu pretpostavku da je ”Apeiron”, u stvari,  jedna grandiozno zamišljena ali nezavršena kosmogonijska poema. Nezavršena, jer je autor, verovatno uvidevši da njegova imaginacija stvara ritmičko-poetsko delo, prepuno slika sa visokim metaforičkim nabojem, a ne, kako je zamislio i želeo, fabulativno i narativno prozno delo, obeshrabren, nažalost, odustao od daljeg rada na svom ambiciozno započetom verbalno-vizuelnom romanu.

Milovan Ćurčić

/* */