Aleksandar Novaković: MALO PAŽNJE

Jutarnja omamljenost, pomeranje zavese i “šta nam novo donosi dan”: Marsovci su u dvorištu ispod mog prozora. Nisam ja nešto povlašćen – svuda su. Uspaničeni spikeri javljaju za tri leteća tanjira na Vračaru, četiri u Rakovici, pet na Voždovcu, a jedan od tih pet je na igralištu, podseća me na kinesku čigru koju sam zagubio kad sam imao tri i frtalj.Marsovci u sivim kombinezonima sa crnim maskama na licima (hodaju kao momci) vršljaju neometani i traže nešto, ali šta?

Posmatram komšije. Kriju se iza zavesa kao zastrašene životinje na visokim granama, zabašurene lišćem. Daj svakome od nas po bananu i isti askurđedovi. A onda zovu policiju.Policija se ne pojavljuje – u ovom kraju je verovatnije videti duh Hamletovog oca nego njih. Vojska čeka naređenje sa najvišeg nivoa. I čeka. I čeka…

Za to vreme su vanzemaljci, na slobodnom  parčetu zemlje, na nekoliko koraka od igrališta, instalirali braonkastu napravu visoku dva a široku metar koja najviše podseća na kopiju opservatorije sa jednim pokretnim sočivom, verovatno kamerom. Nakon obavljenog posla su se uredno pokupili, jedan po jedan, ušli u svoj galaktički zvrk i šmugnuli bez zujanja, eksplozija ili drugih zemaljskih SF ludorija. Pola sata kasnije policija pravi uviđaj. Sedokosi predstavnik opštine zaključuje da se radi o slučaju bespravne gradnje. Ekipa za rušenje  je stigla za rekordnih četiri sata. Kasnili su, jer su tog jutra gledali vanredni prenos iz Detroita.

Detroit, najružniji grad SAD,  bio je prvi meta vanzemaljaca. U crnačkom kvartu Delmorlend je instalirano prvo “okce” nakon čega su Nacionalna garda, policija, FBI, CIA, DOA, IRS, CBS, NBC, BBC, CNN i AAA blokirali lokaciju. Američki specijalci su zatim postavili više desetina kilograma “humanog” eksploziva na braonkastu napravu i šmugnuli, kao i trideset hiljada stanovnika Delmorlenda deset kilometara prema zapadu. Naprava nije ni ogrebana

Ergo, šef ekipe za demoliranje je konstatovao: “E, ako Ameri ovo nisu razbucali nećemo ni mi”. Ekipa se udaljila a za njom i policija. Vojska je odahnula i vratila se “kockanju” kreveta, ispijanju “drnča” i čišćenju klozeta. Negde u pola osam najavljeno je direktno uključenje vođe Marsovaca koji se nije  bitno razlikovao od zemljaka ako se izuzme zlatna lenta na  prsima.

Saopštio nam je, na šuškavom jeziku punom poluglasova da su njegovi “instalatori” došli u miru, te da su veoma zainteresovani za našu planetu i da su u tu svrhu postavili svoje kamere. Naime, oni su visoko razvijeno društvo u kojem nema klasa ali postoji visoki stepen dosade koju na neki način treba pobediti. Dakle,  posmatraće nas populacija njegove planete u nekoj vrsti “Velikog Brata”. On nam, uprkos tome što nas je razgolitio pred očima sugrađana garantuje apsolutnu privatnost, tj: niko od njegovih zemljaka neće dolaziti na našu planetu pod pretnjom smrću. Zauzvrat će nam dati tehničke inovacije. Snadbevanje naše planete novom tehnikom će prestati kad im dosadimo. Pozvao je, raširenih ljubičastih šaka, predstavnike Ujedninjenih nacija da potpišu pristanak.

Svetski lideri a s njima, prećutno, i narodi koje su vodili, jurili  su ka novoj industrijskoj revoluciji, pa makar koštala izvesnih ograničenja ljudskih sloboda. Verski lideri i intelektualci su se opirali ali većih protesta nije bilo. Šta je činjenica da vanzemaljac onaniše dok vas gleda sa vašom suprugom u postelji u odnosu na besplatnu hranu, teleportovanje, besplatno lečenje svih poznatih bolesti, okončavanje problema ishrane i vode za najveći deo zemalja Trećeg sveta? Na kraju krajeva, lepo je znati da je nekom stalo, pa makar to malo pažnje stalo u gledanje nekog  šoua.  Ljudi su se gojili, putovali, množili se, a prvi srpski  satelit se spustio na Saturn. Mislim, šta reći?

I onda,  kad stvari nisu mogle biti bolje, ja sam, po staroj navici bacio pogled  kroz prozor svog hipermodernog stana. Marsovci su u dvorištu, sklapali su  svoje “kosmičko okce”. Moje komšije i njihovi roboti su  strašljivo posmatrali ovaj prizor. Nema više cirkusa, nema više zabave, nismo više zvezde, nema petnaest vorholovskih minuta slave. Kuda sad, planeto?

Lideri su imali rešenje: retrogradni lideri Trećeg sveta, Rusije i Balkana oterali su vanzemaljce ponašajući se kao apsolutni prostaci.Ova poruka se najviše odnosila na islamske zemlje, dok su Rusija i Balkan skakali s jedne na drugu stranu, povremeno se udružujući sa trećim blokom,  Afrikom i Latinskom Amerikom. Laser opomene ispaljen iz vojne baze Kinohi u Ajovi sravnio je Kinšasu. Laser ispaljen iz baze Džashra uništio je Delakroj, Misisipi, SAD. Laser ispaljen sa brda Sao Paola sravnio je Tobolsk u Sibiru a laser. Ostatak znate, pleme moje. Ono što ne znate je da su nas Marsovci ostavili zato što smo počeli da ličimo na njih. Da su ostali malo duže videli bi da se uopšte nismo promenili.

/* */