15 - Antologija savremene japanske horor priče

Antologija savremene japanske horor priče – 15

Izdavačka kuća Tanesi svojim antologijama nastavlja da domaćoj publici otkriva nedovoljno poznati svet savremene fantastične priče Japana. Zahvaljujući predanom radu uredničkog dvojca kog čine diplomirani japanolog Dina Hrecak i Susumu Katagava, iz štampe je izašla treća knjiga brižljivo odabranih priča dalekoistočnih majstora žanra naslovljena kao 15 – Antologija savremene japanske horor priče.

Nakon kolekcija 13 – Antologija savremene japanske horor priče iz 2017. godine i 14 1/2 – Antologija savremene japanske naučnofantastične priče iz 2019, najnovija knjiga kratkih priča mračne fantastike uspostavlja temelje jedne vredne tradicije u izdavačkom programu Tanesija, kojom se pokriva važan i osoben aspekt japanske kulture, umetnosti, ali i načina života.

I u ovoj knjizi čitaoce očekuju majstori žanra od kojih su neki po prvi put prevedeni na srpski jezik. Pored priča oca japanskog žanrovskog horora Edogave Ranpoa („Gusenica“, „Putnik sa slikom od krpenog kolaža“, „Pakao ogledala“), u antologiji su zastupljena i dela genijalnog Ocuićija („Bela kuća u hladnoj šumi“, „Pesma sa sunčanog mesta“), zatim priče proslavljenog autora trilogije „Krug“ Kođija Suzukija („Nepravilno disanje“, „Ki Vest“), prozno ostvarenje Mijuki Mijabe („Čijoko“), Nakagami Kenđija („Besmrtna“), te priče naturalizoivanog japanca Lafkadio Herna („Snežna žena“, „Priča o bezuhom Hoićiju“) i Jasutake Cucuija („Anđeoske gospođe“).

15 – Antologija savremene japanske horor priče – Edogava Ranpo, Kođi Suzuki, Mijuki Mijabe

Urednica antologije Dina Hrecak u predgovoru otkriva šta očekuje buduće čitaoce: „Od iro­ni­je do stra­ha ko­ji gr­či utro­bu, od ne­vi­no­sti do okrut­no­sti, ova knji­ga pred­sta­vlja pra­vi rin­giš­pil naj­ra­zno­vr­sni­jih emo­ci­ja, do­ga­đa­ja i li­ko­va. Ona vo­di iz sve­tla u ta­mu i iz ta­me na sve­tlost, ogo­lju­je naj­skri­ve­ni­je de­lo­ve du­še, ra­sve­tlju­je bi­zar­no, ne­mo­gu­će, je­zi­vo, za­stra­šu­ju­će, ne­pojm­lji­vo, na vr­lo ja­pan­ski na­čin – ov­de ne­ma na­me­ta­nja mo­ral­ne vred­no­sti ni­ti su­da, ne­ma pre­ten­do­va­nja na to da au­tor zna ko­ji je is­pra­van put, do­bro i zlo ni­su uni­ver­zal­ne, di­ja­me­tral­no su­prot­sta­vlje­ne ka­te­go­ri­je, već tek pro­la­zna sta­nja ko­ja u svom zbi­ru či­ne ljud­ski ži­vot. Mo­že se do­go­di­ti da vas ono što je je­zi­vo na­sme­je, oče­ki­va­no iz­ne­na­di, a neš­to sa­svim obič­no pre­ne­ra­zi“.

Prevode priča uradili su: Dina Hrecak, Secuko Cušima i Dragan Milenković.